Taekwondo

        Za one koje interesuje tačno značenje "KI" stiže detaljan post. Ovo što sam objavio pre neki dan je pokušaj da se upoznaju oni koji ne poznaju borilačke veštine kako se mogu probijati kroz život ako se usresrede samo na sebe, da shvate koliko je lakše napredovati i usavršavati se kada se izbegne ljubomora, zavist, oholost i druge osobine koje kod čoveka stvaraju negativnu energiju. Naravno da "KI" nije filozofija života ali ako uzmemo neke teorije odakle potiče prava imaterijalna snaga možemo pričati i na tu temu.

         "KI" je imaterijalna snaga. Početnik može smatrati da da je nemoguće izvesti neprirodne podvige, visoke skokove i udarce, velike testove snage, teška probijanja, i sl., ali on nema preciznu svest o tome. Neki mudraci su govorili da egzistencija treba da sadrži izazove da bi bila interesantna. Ti izazovi su u stvari želja da se pomeri granica. Granica se nalazi u nama jer gde god da smo i šta god da radimo možemo biti makar malo bolji.

         Granice unutar TAEKWONDO-a su sledeće:

izdržljivost

prag bola

koncentracija

sam mentalitet

        Izdržljivost je prvi test i nastupa od prvog treninga. Početnik se susreće sa teškim vežbama za koje nije pripremljen pa se oslanja na vlastitu snagu. Od tada on vežba izdržljivost. Kada mu telo ojača, stekne određenu tehniku on je prešao prvu granicu unutar samog sebe. Tada je bitna uloga trenera da usmeri učenika jer učenik vidi da nije kao što je bio na početku, da je napredovao. Tada se javljaju dva negativna psihološka stanja, ili razočaranje u sport u smislu da više nije zanimljiv ili želja da se bude bolji od drugih učenika. Oba slučaja su katastrofalna za "KI" i treba se držati na sve načine daleko od njih.

         Kada se stekne određena izdržljivost treba prevazići prag bola. To znači da treba telo dovesti u stanje da ignoriše bol. To je naravno nemoguće ostvariti ali zato se treba približiti što više toj granici između mogućeg i nemogućeg i objektivno odrediti gde se tu nalazimo. Ova granica "KI" se odvija iz dva dela. Prvi se odvija na svesnom a drugi na nesvesnom planu. Učenik kroz razne vežbe snage, probijanja i sl. pomera granicu bola na svesnom planu. Kada to primeni u borbi, tj. pri neočekivanom napadu on pomera granicu nesvesno. Krajnji ishod je borac čiji je prag bola iznad praga bola običnog čoveka.

         Kada se ovome pridoda da je borac savladao i usavršio najveći deo tehnika svako bi pomislio da je to to, maksimum, da nema dalje, što i nije loše kao uspeh . Ali nije tako, jer uvek može dalje. Sledeća granica koju treba prevazići je kocentracija. Ovde nije reč o bukvalnom kocentrisanju jer to može svaki čovek, više je reč o meditaciji. U pitanju je sjedinjavanje psihičkog i fizičkog sa totalnom kontrolom zbivanja. Kada se ovo dostigne moguće spontano procenjivanje situacija, usmerivanje snage na jednu tačku, moguće je pobediti protivnika bez aktivnog fizičkog angažovanja. I ovo deluje neverovatno a analitičko objašnjenje ne postoji. Mnogi se pitaju zašto se odmah ne vežba kocentracija i dođe do ovog nivoa. Pa suština je u sjedinjavanju telesnog i psihičkog u jednu celinu i kao takvu celinu sebi odrediti cilj, a da bi došlo do spajanja mora se doći do određenog nivoa koji se postiže prevazilaženjem prve dve granice.

         Na ovom nivou je formirana Taekwondo - ličnost. U ovom stadijumu borac treba da bude sposoban da od sebe odbaci negativne osobine, ljubomoru, mržnju, zavist i dr. Takođe u Taekwondo-u kao trener mora pažljivo da se postavlja. Ne sme sebe da diže u vis, poštovanje mora da postoji ali ne sme da se zloupotrebi, da ga koristi u neke svrhe koje ne donose dobro učenicima i Taekwondo-u ukao veštini. Zato je najbolja definicija trenera: "Ne zaboravi da je trener neranjiv, nepobediv i superioran ali ipak, on je samo čovek":

            Taekwondo je više od borilačke veštine. Pravi i iskreni ljubitelji ovog sporta znaju za ideju „KI“ (imaterijalnu snagu).

            Suština cele priče je u sledećem, ako želimo da napredujemo i sebe usavršavamo mi vodimo borbu sa samim sobom koju želimo da dobijemo. Dakle poenta je pobediti samog sebe. Naravno, nije u pitanju klasična borba pesnicama, već duhovna koja se odvija unutar nas. U svemu toma nam pomaže „KI“. „KI“ nam daje potrebnu snagu volje ali i savete kako da pobedimo sami sebe jer je „KI“ na neki način i filozofija života.

            Najveća primena „KI“ je samoj borilačkoj veštini. Početnik kada prvi put dođe na trening i vidi neke pokrete koji mu deluju fascinatno svestan je da ne može da ih izvede ali isto tako često misli da nikad neće moći. Prvi put kada izvede pokret koji ranije nije mogao on je dobio prvu borbu protiv samog sebe. Nastavljajući da vežba dalje on iznova sebe usavršava i napreduju a „KI“ ga prati i pomaže mu. Prva opasnost na ovom putu se pojavljuje kada početnik stekne neko znanje i umeće. Tada više nije ispod drugih u grupi već ravnopravno trenira sa njima, počinje da ih posmatra i želi da bude bolji od njih. U tom momentu kada se njegovi treninzi okrenu ka cilju da bude bolji od drugih on se odaljava od „KI“ hiljadu svetlosnih godina! Postavlja se pitanje zašto? Pa suština „KI“ je isključivo borba protiv samog sebe, drugi nam mogu samo pomagati u toj borbi ali nikako biti cilj borbe!

            Ko dobro razume „KI“ može ga preneti i u životnu borbu. Tačnije dolazimo do onoga da TAEKWONDO može biti smisao ili način života.

Preveden sa Korejskog “Tae” znači skočiti ili udaritit nogom. “Kwon” znači pesnica, prevashodno njome udariti ili uništiti. “Do” znači umetnost ili sport. U slobodnom prevodu sa korejskog na srpski Taekwondo znači veština udaranja rukama i nogama sa zemlje i u skoku.

Taekwondo je psihološki izraz za ljudski instikt održanja, put za zadovoljenjem duhovne potrebe.

Svi pokreti u Taekwondou zasnivaju se na ljudskom instiktu samoodbrane prenesenom u sistem koji odgovara situacijama koje mogu nastati. Najviši cilj u Taekwondou je pobediti ego i kroz telesnu i duhovnu disciplinu (meditaciju) dostići stanje perfekcije, gde su telo i duša jedno.

Taekwondo je moderan skup mnogih borbenih sistema koji su postojali u staroj Koreji. Ranije su se borilačke veštine koristile u ratnim okršajima, gde se moglo koristiti i oružije kao što su štapovi, mačevi i drugi predmeti. Sistem je uostalom i imao različite nazive i prvi put je 1955. godine odlučeno da se sistem nazove Taekwondo.

Sistem je veoma poznat po svojim nožnim tehnikama. U Taekwondou se nožne tehnike koriste u 70% - 80% borbenih zahvata.

Učenik počinje da uči borbene stavove, udarac, skok i blokiranje. Potom se spajaju dva ili više zahvata i vežba se brzina, fleksibilnost i efektivnost u ovim zahvatima. Na treninzima se velika pažnja poklanja onom mentalnom. Vežbati Taekwondo znači izgraditi izdržljivost, samopouzdanje i snagu volje da bi se razjasnile one poteškoće koje bi se pojavile.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• NOVI FILM SA DŽEKI ČENOM
• AZIJANA KUP
• TAEKWONDO klubovi u srbiji
• STIVEN SIGAL
• ŽAN KLOD VAN DAM
• Chuck Norris
• DŽEKI ČEN
• SUDIJA NOKAUTIRAN!
• ZVEZDE HOLIVUDA IZ BORILAČKIH VEŠTINA - BRUS LEE
• TAEKWONDO NEOZBILJAN ?!

• Generalna [20]
• ZVEZDE HOLIVUDA IZ BORILAČKIH VEŠTINA [3]

• RSS izvor